Thursday, July 13, 2017

Prolaznost prijatelja


Sećam se svoje prve najbolje drugarice. 
Bile smo prve komšinice, živele u istoj zgradi. Braća su nam se družila i tako, trčkarajući za njima i naši putevi su se ukrsli. Ceo dan bismo provodile napolju, igrajući se sa drugom decom, ali opet smo znale da sa njima nismo toliko bliske koliko jedna sa drugom. Sećam se da, kada god bih otišla kod nje, glavni rekviziti za igranje nisu bile Barbike, kao kod mene, već plastične životinje. Obožavala ih je, što se dalo videti i po njenim brojnim kućnim ljubimcima - ribice, papagaj, hrčak i jedno vreme čak i zec kojeg smo našle ispred zgrade. Još neke uspomene koje s njom nosim iz detinjstva su i gledanje Snežane i sedam patuljaka (njenog omiljenog crtanog filma), igranje sa plastičnim posuđem i besmislene prepirke oko toga ko će biti koja Super špijunka
Volela sam druženje s njom. I ono je dugo trajalo. Čak i kada se iselila iz zgrade. Čak i kada je ona pre mene krenula u školu. Ali pri kraju osnovne škole, sve više smo se odvajale. Malo po malo, gubile smo jedna drugu iz vidika i već kad je ona krenula u srednju školu reklo bi se da su sve veze raskinute. Više se uopšte ne viđamo, ne čujemo.

Ne zameram to nikome. Jer realno gledano, niko i nije kriv. To je prosto način na koji život fukcioniše. Kao što su poslovi, materijalne stvari i određena mišljenja prolazna, tako su i prijatelji. 
Čula sam to i pre ali nekako mi je ta pomisao uvek delovala malo depresivno. Mislim kako i ne bi? Pogotovo kada si u osnovnoj/srednjoj školi, kada nemaš predstavu o životu i misliš da će prijatelji koje tamo upoznaš biti oni koji će ti trajati ceo život. 
Ali čim sam izašla iz osnovne škole shvatila sam istinu. 
Većinu osoba sa kojima sam tada i tamo bila najbliža više uopšte nisam viđala. I ne mogu reći da je učinjena nepravda bilo kome. Ne želim da deluje kako sam ja ta koja je dala sve od sebe da se ti kontakti održe, a da su te osobe oni koji nisu. Jer nisam. I malo sam osetila grižu savest zbog toga. Delovalo mi je kao da sam prijateljstvo koje je trajalo 8 godina bacila u vodu. Da sam ja ta koja je te ljude odbacila od sebe.
Međutim shvatila sam da prijateljstvo nije crno-belo i da je za održavanje istog potrebno dvoje. Tad sam o sebi saznala da mi do dobrog dela tih osoba nije stalo dovoljno, ali isto tako da ni njima nije do mene, jer da jeste oni ne bi digli ruke s takvom lakoćom. 

Nisam bila povređena. 
Ni sada nisam povređena. 
Jer ljudi se menjaju. Mišljenja, stavovi, vrednovanja, sve se to sa čovekom menja. I ne možeš od nekoga očekivati da će nakon tolike promene ostati blizak sa istim ljudima. Ti to ne možeš očekivati od drugih, ali isto tako ni oni od tebe. Kao što rekoh, ako su ta prijateljstva zaista vredna u našim očima, mi ćemo se potruditi da nađemo vremena i načina da ih održimo. Ali ako nisu, prosto ćemo dići ruke i nastaviti sa svojim životom. I to udaljavanje od nekoga nas zapravo zbližava sa nekim novim.
Upoznajemo nove ljude i sklapamo nova prijateljstva, koja su u veliku ruku isto tako prolazna kao i prethodna. Ipak ne mora da znači da su zbog toga uzaludna.

Svako prijateljstvo sa sobom donosi trenutke sreće, ali i tuge. Sa svakim stvaramo određene uspomene kojih ćemo se uvek rado sećati. Pomažu nam da se povežemo sa ljudima preko zajedničkih interesovanja, vrednovanja i mišljenja. Ona nas uče o ljudima oko nas, ali i o nama samima. Uče nas poverenju. Uče nas da delimo svoje vreme s drugima i da poštujemo one koji sa nama dele njihovo. Uče nas da slušamo druge, da razumemo bez rasuđivanja i da delimo sreću prema malim stvarima. 

Tako da iako su prijateljstva i ljudi prolazni, nijedno nije uzaludno i ne treba se plašiti zbližavanja s novim ljudima. Iz svakog prijateljstva bilo ono dobro ili loše, možemo izvući nešto novo. Novo mišljenje, iskustvo, uspomenu. I iz svakog možemo izvući neki savet za budućnost. Na nama je samo kako i da li ćemo ga iskoristiti.

10 comments:

  1. U potpunosti se slažem. Sa svojim prvim drugaricama (komšinicama) družila sam se od malih nogu, pa sve do kraja osnovne škole. Kada smo krenule u srednju, polako smo počele da se udaljavamo. Sada idemo na faks i i dalje se čujemo i vidimo, ali vrlo retko. Prosto nije isto kao pre. U osnovnoj sam takođe često menjala društvo. Drago mi je što sam sa mnogima održala zaista lep kontakt i što se vrlo često i vidimo i čujemo. U srednjoj sam takođe stekla prijatelje i sa bar petoro njih se i sada često čujem i vidim. Na faksu sam, opet, stekla nove prijatelje. Ma koliko da me bilo ko od njih ponekad razočara, znam da su svi s razlogom bili ili trenutno jesu deo mog života. A ono što sam tek nedavno shvatila je da tek kada dovoljno odrastamo, tj. kada završimo srednju, zaista vidimo ko nam odgovara i sa kim želimo da se družimo i sa kim ćemo biti prijatelji još dugo, dugo :) Uopšte ne mora da znači da će nam drugari iz osnovne i srednje biti najbolji prijatelji do kraja života. Meni je faks doneo sjajne ljude :) Neću da dužim - ovo je divan i vrlo poučan post! :)

    Anja's diary

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da! Tokom života mnogo prijatelja promenimo, ali što više odrastamo, to više saznajemo kakvo društvo nam odgovara pa smo i malo izbirljiviji. I baš mislim da na faksu pogotovo pronalazimo ljude slične nama (pošto nas ipak povezuje, ako ništa drugo, interesovanje za tu oblast koju studiramo). Drago mi je što si upoznala super ljude tamo. Hvala na čitanju i komentaru :D

      Delete
  2. Skoro sve sto si navela su mi stariji stalno govorili, da se ljudi menjaju i da uopste ne znaci da cemo zauvek ostati bliski s nekim. Tada im nisam verovala, ili sam se mozda prosto plasila da saznam istinu. Iako jos uvek idem u osnovnu skolu, sada ipak shvatam neke stvari, a ostalo cu nauciti kada za to dodje vreme. Odlicno napisan post!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Pa jeste malo neprijatna i tužna pomisao da neko sa kim si sada mnogo blizak možda neće biti deo tvog života u jednom trenutku. Ali opet, život je to, sve nastavlja da se kreće i što i sama kažeš, sve se nauči kada za to dođe vreme. Drago mi je da ti se dopao post hvala ti :))

      Delete
  3. Uistinu mi se jako dopada tvoj blog, a i ovaj post. Ja da budem iskren nemam puno prijatelja i proživio sam maltretiranje od strane osoba koji su mi bili prijatelji pa više i ne vjerujem u prijateljstva (inače završio sam 9 razred i upisao gimnaziju), i ja sam kao mali imao najboljeg prijatelja koji mi je bio kao brat rođeni, ali baš kao što si spomenula ljudi se udalje :( Puno sam izdaja doživio i više ne vjerujem u prijateljstva toliko, ali se slažem sa tobom sva prijateljstva nose u sebi poruku bila dobra ili loša.

    Ja inače sam pisao godinu dana na iMagic Club blogu koji je bio dijelom o anime i winxu a drugim dijelom o mome životu i stvarima koje volim, sada sam odlučio ga prebaciti na novi blog oko kojeg ću se malo više truditi. Volio bih nastaviti pratiti tvoj blog, pa te molim da me obavijestiš kada napišeš novi post, i kada budeš imala vremena kommaj moj 1. post na novome blogu :

    ishadowkingdom.blogspot.com

    Pozdrav :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Razumem te po pitanju broja prijatelja. Ni sama ne obilujem u prijateljima, ali se i vodim po tome da treba gledati kvalitet, a ne kvantitet tj. bolje je imati malo dobrih i istinskih prijatelja, nego mnogo prolaznih. Žao mi je što si proživeo maltretiranje i razumem da te je to možda navelo da imaš neki odbrambeni stav prema prijateljstvima. Ali opet nemoj se plašiti, pogotovo sada kad kreneš u srednju, da upoznaš nove ljude i da istima daješ šansu, jer nisu svi isti :)
      Hvala ti na lepim rečima, drago mi je da ti se dopada moj blog. Želim ti svu sreću sa tvojim :D

      Delete
  4. Jako dobar post! Inspirativan,samo nastavi tako pisati! Jako mi se sviđa izgled tvoga bloga,super si!
    Imaš moj follow,nadam se da uzvraćaš!
    novi post je na blogu:https://katysblogblogger.blogspot.hr/

    ReplyDelete
  5. Da, komentarisem tek sada, ali to ne menja cinjenicu koliko je ivaj post divan i koliko mee je dirnuo. Razumem sta zelis da kazes, jer sam i ja na neki nacin u slicnoj poziciji. Prvo period pre skole, zatim osnovna, sada srednja... Prijatelji se menjaju a samo šačica njih, ili pak jedan, ostaju u svakom vremenu kraj nas. Sjajan post, jos jednom moram reci. :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nema veze kada komentarišeš, uvek ću pročitati komentar i odgovoriti :))
      Rekla bih da smo svi u takvoj situaciji da prosto stičemo različite prijatelje u različitim periodima odrastanja, tako da je neizbežno "izgubiti" nekog baš zbog tog menjanja, kako našeg, tako i njihovog.
      Mnogo ti hvala na čitanju i komentaru. Drago mi je da ti se dopao post i da te je dirnuo :D

      Delete