Monday, February 1, 2016

Šta bi bilo da sam odustala?


"Neki ljudi veruju da uspeh u životu dolazi kada rizikujemo i uzimamo šanse koje dobijamo."
To je bila rečenica sa kojom sam započela ovaj blog. Ali ne samo i blog, već uopšteno stav gde se manje plašim da probam nove stvari, a i da budem spremna za promenu koja mi je bila potrebna.
Dosta mi je pomogla i oko socijalne anksioznosti koju već duže vreme pokušavam da kontrolišem. Mnogo sam otvorenija pri upoznavanju novih ljudi, mada uvek ima taj jedan glasić u mojoj glavi koji šapuće svakakve stvari koje su me u prošlosti sprečavale da imam normalan, socijalan život. Doduše, ni sada nisam nešto previše socijalna, ali svakako sam na boljem nivou nego pre par godina.

Međutim šta bi bilo da ovoga nema?
Da nikada nisam ovu rečenicu prihvatila, da je nikada nisam postavila na internet. Da sam jednostavno odustala.
Pa, ne mogu da kažem da bih još uvek bila utoj svojoj "sigurnosnoj čauri", jer ipak sam krenula u novu školu gde sam od 24 učenika znala svega njih četvoro. Tako da sam morala da budem malo otvorenija.
Ali zato ne bih imala ovako lepo iskustvo sa internetom kao ove protekle godine. Ja sam inače ona osoba koja uopšte ne koristi popularne društvene mreže...bukvalno. Znači, početak školske godine, svi me pitaju za ime na fejsu, a ja im odgovaram: "Pa ja ne koristim fejsbuk". A onda me neki pogledaju kao da sam ubila nekoga -.-"
Ali ozbiljno, upoznala sam toliko dobrih osoba i mislim da sam uspela u svom cilju: da izrazim svoje iskreno mišljenje, bilo ono pozitivno ili negativno.
Zaista želim da se zahvalim svakoj osobi koja je ikada odvojila malo vremena da pročita moje postove i komentariše. Bila ta osoba učlanjena ili ne, to je zaista apsolutno nebitno. Meni je bitno da čitalac uživa u onome što je napisano ili pak ne uživa u tome. Meni odgovaraju oba načina, jer želim da započnem diskusiju i da saznam način razmišljanja drugih. Svesna sam da nisam najpametnija osoba na svetu (pošto mi neki govore da se ponekad ponašam kao sveznalica :P) i da ponekad moja mišljenja nisu u pravu, ali okej. Imam tek 16 godina i dug je put preda mnom :)


Tako da vam se još jednom svima zahvaljujem na svemu u ovih 365 dana i nadam se da ćete ostati prisutni. 


4 comments:

  1. Iz tvojih postova zakljucila sam da ides u srednju muzicku (?) i da sviras violinu (?) (ispravi me ako gresim :) pa sam htela da te upitam ako je moj zakjucak tacan da li je tesko? I ja bih zelela da upisem sledece godine srednju muzicku ali me svi odvracaju od toga.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Dobro si zaključila :)
      Pa ako želiš možeš da me kontaktiraš na mejl, pošto bi bilo predugačko da ti sve opišem u komentarima, a i verujem da imaš više pitanja, pa da ti na sve odgovorim :D

      Delete
  2. Nemam reci.Nastavi i hrabro dalje!

    ReplyDelete