Sunday, January 10, 2016

Biti pesimista


Da razjasnimo nešto odmah: ja i nisam neki optimista. Mislim da nikada nisam ni bila. Zapravo, roditelji su mi stalno pričali da sam bila vesela i nasmejana kao dete i da sam kasnije (od četvrtog/petog razreda) postala pesimista. Ali da li dečija sreća može da se poveže sa optimizmom?

Optimistična osoba je ona koja vidi svetle strane određene situacije i očekuje najbolji ishod u budućnosti. Sad na osnovu ovoga očigledno je da ne mogu baš svoje ponašanje kad sam bila dete da povežem sa optimizmom, jer ipak deca ne razmišljaju previše o budućim ishodima i realno i nemaju razloga da to rade. 
Ali i da zanemarimo detinjstvo nego da gledamo na sadašnjost. Pa kao što sam već napomenula nisam neki optimista, ali da budem iskrena to mi i ne smeta.
Smatram da su pesimisti osobe koje realno posmatraju situaciju i ne nadaju se previše, što je donekle dobro dobro. Mislim, bolje je biti spreman na "najgore" nego imati prevelika iščekivanja i razočarati se ako to ne bude išlo onako kako si ti zamišljao.


Ali čak iako sam pesimista, to ne znači da ću ja sad omalovažavati optimiste što imaju pozitivan pogled na svet i što su (u većini slučajeva) hiperaktivni...bar oni koje ja poznajem. I eto kad smo se dotakli toga, više od pola ljudi sa kojima se družim su krajnje pozitivni i optimistični. I moram da kažem da svojim stavom donekle i mene dovode do veće pozitivnosti svakodnevno. Tako da trenutno za sebe mogu smatrati da sam...pa skriveni optimista?? Da!

Ali ipak, treba imati pozitivan stav. Toliko toga oko nas je prelepo i ponekad zaboravimo da uživamo u sitnim stvarima, jer se zanosimo sa stvarima koje ne valjaju. I to je donekle prilično izbirljivo i sebično, jer nikad ništa u životu neće biti savršeno. Naravno potrebno je videti negativne strane života, kako bi ih mogli kad tad okrenuti na bolje. Jer iskreno gledano, naš svet je prilično "zapetljan", da se tako izrazim, i toliko stvari ne valja. Ali na kraju krajeva imamo prirodu, umetnost, a unutar toga manje stvari koje su bitne za određenog individualca (muzika, religija, sport...)  i uopšteno život koji nam je pružen. I ako to nije dovoljno, onda ne znam šta je. Tako da širite pozitivnost bilo kojim postupcima i potrudite se da sami sebi ulepšate život na koji god način možete.


Pa eto to bi bilo to od mene za sad. Nadam se da vas je ovo donekle podstaklo na malo pozitivnije razmišljanje ukoliko ste pesimistični kao ja. Nadam se da vam se svideo post i videćemo se uskoro :)


2 comments:

  1. Ja sam definitivno hejter. Onako vesela sam puno, srecna i to uvek nasmejana, ali u nekim zivotnim situacijama samo trazim negativne posledice. I u ljudima cesce primetim mane nego neke vrline. :)


    Na mom blogu je post "Kako postati streber" pa pogledaj. I uclani se ako zelis. :)http://worldarounyo.blogspot.rs/

    ReplyDelete
    Replies
    1. Jooj ista sam! Milsim, nisam nešto previše nasmejana, ali sam prilično pozitivna i dobro raspoložena, ali tako kad primim neke donekle dobre vesti, ja odmah tražim "dlaku u jajetu" :P
      Posetila sam ti blog i moram da kažem da sam oduševljena :) Onaj post o tome kako si "štreber" je fantastičan i moram da kažem da se mogu poistovetiti sa time. Doduše nisam bila đak generacije, ali sam bila među boljim đacima, a i sada u srednjoj važim za jedne od najboljih što je prilično super, ali i vrši neki pritisak na mene, mada ću se truditi da održim tu reputaciju :D
      U svakom slučaju, hvala ti što si pročitala moj post i odlučila da se učlaniš, stvarno mi puno znači. Takođe planiram da uradim Q&A pa ako te zanima nešto, slobodno pitaj :))

      Delete