Friday, June 19, 2015

Kritika


     Teško podnosim kritiku.
  
  
    Bila to pozitivna ili negativna teško je podnosim. Za mene ona predstavlja oblik nedostatka ili praznine koja se nikada neće ispuniti. Ne znam zašto, ali tako je kako je. Oduvek je tako. To me i pomalo plaši, jer imam osećaj da me sputava, a ako ne sad, da će me sputavati u budućnosti i sprečavati da radim ono što volim. Za razliku od mojih prijatelja, ja nemam tu mogućnost kontrole svojih emocija i razmišljanja.  Ja sebi mogu reći fizički da nemam razloga za brigu, ali  psihički to ne dopire do mene...i ne želim da se to više  dešava. Ako ne mogu trenutno pomoći sebi, to ne znači da ne  mogu pomoći drugima :) 
  
Ako imate ovakvih problema (ako ne sada onda bilo kad), želim da udahnete duboko i da se zapitate: "Zašto me ovo brine?" i onda razmislite... Zašto dozvoliti tom jednom glasiću da vas sputava na vašem putu ka uspehu? Zar je vredno gubiti sebe u tom momentu sumnje i tako odbaciti sav trud koji ste uložili?
   Nije.
   I vi trebate biti svesni da nije. Ne dozvolite sebi, ni drugima da vas spuštaju. Ako išta ta kritika, bila pozitivna ili negativna, vas treba vinuti u visine za koje ni sami niste znali da možete dohvatiti. I time dokazati da imate snage da nastavite i da su vas te sumnje samo ojačale i dale vam više motivacije da se dokažete drugima i na kraju krajeva, sebi.
 Pa šta iako ne bude sve išlo po planu? Svi pravimo greške, ali ih se zato ne treba bojati, već učiti od njih. Ne smemo dozvoliti da zbog grešaka prestanemo da radimo ono što volimo, jer to jednostavno nije vredno toga. Zato se nemojte osvrtati na prošle greške i strahove, već koračajte napred, sa osmehom na licu i ponosom. Ponosom što ste prevazišli sve prepreke i nastavili napred.
   To je ono što treba da osećate. Ne brigu i nervozu, već sreću   i  ponos.

No comments:

Post a Comment